Ljudske karakteristike
i školsko učenje
Blumova istraživanja
Svim nastavnicima i pedagoškim praktičarima je
veoma poznata Blumova taksonomija obrazovnih ciljeva zbog njene raznovrsne praktične primenljivosti u nastavi, a posebno
u oblasti ocenjivanja uspeha učenika. Našoj pedagoškoj javnosti manje su
poznati Blumovi doprinosi proučavanju školskog
učenja u zavisnosti od karakteristika učenika i kvaliteta nastave.
|
Albert Anker Schreibunterricht, 1865 |
U mnogim školama, ne samo našim,
nastavnici se susreću sa teškoćama u postizanju uspeha određenog broja učenika.
Pa čak i veoma uspešni učenici navode da imaju izvesnih teškoća u savladavanju
gradiva koje je ili preteško, ili nejasno ili traži više vremena nego što
učenik ima na raspolaganju. Pored teškoća u učenju nastavnici se susreću sa
velikim individualnim razlikama koje
postoje među učenicima u pogledu uspeha i učenja. Neki učenici su uspešni, drugi manje, a pojedini ostavljaju
utisak potpunog neuspeha - što god da se uradi oni su neuspešni.
U knjizi „Human characteristics
and school learning”, 1976 (knjiga kod nas nije prevedena, ali da jeste naslov
bi verovatno bio Ljudske karakteristike
i školsko učenje) Blum analizira teoriju i praksu školskog učenja koje
omogućavaju da se predvide, objasne i modifikuju individualne razlike koje
učenici pokazuju tokom školovanja u učenju. Takve razlike po Blumu mogu biti preinačene
u korist učenika, škole i društva. To se može postići ukoliko se vodi računa o uslovima
učenja sačinjenih od sledećih karakteristika koje su najodgovornije za
varijacije u školskom učenju i uspehu:
- · kognitivne polazne karakteristike učenika -
stepen do kojeg je učenik postigao osnovne preduslove da bi se ostvario proces
učenja
- · afektivne polazne karakteristike učenika- stepen
do kojeg je učenik motivisan da započne i nastavi učenje
- · kvalitet nastave- stepen do kojeg je nastava (situacija podučavanja) pogodna za
učenika
Postoji obilje činjenica koje dokazuju postojanje
individualnih razlika u školskom učenju. Blum navodi niz istraživanja i empirijskih podataka
koji pokazuju da su mnoge od ovih
razlika posledice ljudskog faktora i pre slučajne nego stalne odlike
ličnosti nastale tokom vremena. On insistira na njihovoj promenljivosti i većoj
fleksibilnosti nego što se inače misli da je slučaj.
Kognitivne i afektivne karakteristike učenika kao
glavne stavke u određivanju ishoda učenja
Kognitivne
polazne karakteristike učenika čine
ishodi ranijeg učenja, a to su znanja, veštine i sposobnosti koji su
neophodni za učenje novog gradiva. Zato je logička i pedagoška analiza novog
gradiva potreban put utvrđivanja šta je u njemu dato i šta je neophodno da
učenik poseduje na samom početku učenja ovog gradiva.
Blum
izdvaja predznanja, čitanje sa razumevanjem i inteligenciju kao
veoma bitne kognitivne karakteristike. Svakako su važne i verbalne sposobnosti,
veštine pisanja i rezonovanje.
Predznanja
imaju veoma veliki uticaj na učenje novog gradiva i bez njih bi savladavanje
ovog gradiva bilo skoro nemoguće. Na ovakav zaključak upućuju podaci
istraživanja koji ukuzaju da postoji pozitivna korelacija između predznanja i
uspeha u učenju novog gradiva u iznosu od 0,80.
Čitanje
sa razumevanjem koje je naučeno u prvih 6 godina školovanja
utiče na kasnije učenje, jer se većina školskog gradiva upravo uči čitanjem,
mada je u prirodnim predmetima poželjan
rad u laboratoriji kao glavni metod rada, a ne samo čitanje iz udžbenika.
Inteligencija
je još jedna ulazna mera važna za buduće učenje. U pedagoškoj literaturi se navode
rezultati istraživanja koji pokazuju da postoji pozitivna korelacije između
inteligencije i školskog uspeha učenika u iznosu od oko 50%.
Već je
pomenito da se korelacije između uspeha u školi i predznanja kreću oko 80%, što
ukazuje na to da nejednaka predznanja učenika unose veću razliku u mere
školskog uspeha nego inteligencija.
Afektivne polazne karakteristike učenika
Blum izdvaja tri osnovne dimenzije afektivnih
karakteristika koje su bitne za svaki proces učenja i ceo period školovanja. To
su naklonost prema predmetu učenja, prema
školi i slika o sebi kao učeniku . Sva sprovedena istraživanja u
školama ili eksperimentalnim grupama pokazuju da postoji visoka povezanost između
navedenih karakteristika i uspeha učenika.
Naklonost
prema predmetu se stvara na osnovu iskustva učenika u učenju
tog predmeta. Pretpostavlja se da osoba teži da zavoli one aktivnosti za koje opaža
da ih uspešno obavlja, kao i one za koje vidi da doprinose ostvarenju
njenih ciljeva.
Školske
aktivnosti bi trebalo odmeriti tako da učenici imaju uspeha u njima i da ih
vide kao svrishodne za njihovu budućnost.
Naklonost
prema školi je vidljiva u opštem pozitivnom stavu prema
sistemu školstva i na osnovu interesovanja za školu uopšte. Ovi afektivni
doživljaji se razvijaju od prvog dana školovanja jer deca u školu stupaju sa
mešavinom nade, ponosa i straha šta će se od njih tražiti. Ukoliko njihova
očekivanja budu ispunjena i početak započne uspešno, verovatno će razviti
pozitivne stavove prema školi koji će biti dobra podloga za uspešno učenje.
Suprotno je ako dete doživljava stalan neuspeh.
Slika
o sebi je skup učenikovih doživljaja o sebi kao učeniku
koje on izgrađuje na osnovu ličnih uvida kao i onih koje dobija od učitelja,
drugova i ostalih. Uspeh i odobravanje ili neuspeh i neodobravanje koji se
doživljavaju duže vreme za posledicu ima usvajanje slike o sebi kao uspešnom
ili neuspešnom učeniku.
Naklonost
i interesovanje za školu određuje stepen do kojeg će učenik uložiti napor da
nauči novo gradivo i prevaziđe teškoće nastale u učenju.
Afektivne karakteristike učenika su relativno
slabe na početku školovanja i vremenom postaju strukturirane i otporne na
promene kako učenik akumulira svoje iskustvo učenja. Otpornost afektivnih karakteristika na promene utiče na stalnost
nivoa postignuća učenika iz godine u godinu.
Zato je
veoma važno da učenik izgradi pozitivne afektivne karakteristike odmah na
početku školovanja i da nema česta negativna iskustva u učenju, kako bi
formirao pozitivnu sliku o sebi- ispostavlja se da je ona jak motivator učenja.
Kvalitet
nastave
Blum navodi da su u proučavanju kvaliteta nastave
istraživači ispitivali uticaj četiri glavne odlike uspešne nastave: uputstva
(objašnjenja) koja daje nastavnik učenicima, aktivno učešće učenika u
procesu učenja, potkrepljenje (nagrada) za uspešno učenje i primena
korektivnih procedura kroz povratnu informaciju (fidbek-korektivne procedure).
Dobra uputstva
i objašnjenja uvek sadrže ono što je bitno u datom gradivu. Ispitivanja
pokazuju da u odeljenjima u kojima su nstavnici primenjivali raznovrsnije
metode rada i različite nastavne materijale svaki učenik je mogao da pronađe
ono što je njemu razumljivo(uputstva koja su njemu jasna), što nije slučaj kada
su metode jednolične i uputsva nedovoljna.
Fidbek-korektivne
procedure su najsnažnija odlika kvalitetne nastave
i odnose se na primenu postupaka utvrđivanja naučenog, kao i upotrebu
alternativnih uputstava i objašnjenja, dodatnog vremena i pomoći učenicima kada
je to neophodno, kako bi svaki učenik mogao da dobije ono što je njemu
potrebno.
Kvalitetna
nastava može podići nivo afektivnih i
kognitivnih ulaznih karakteristika važnih za učenje.
Kada
nastava nije na optimalnom nivou onda učenik mora imati visok nivo ovih
karekteristika ukoliko želi da dobro nauči gradivo (predznanja, razumevanje
gradiva, naklonost prema predmetu i školi, dobru sliku o sebi). Blum navodi da je kvalitetna nastava veoma
važna na početku nekog učenja jer određuje dalji tok učenja i određuje ko će
naučiti dobro- nekolicina ili mnogi. Takođe važan zaključak ispitivanja na koje
se Blum poziva sadrži tvrdnju da razlika između dobrih i loših, između brzih i
sporih se smanjuje pod povoljnim uslovima učenja koje čini kvalitetna nastava.
Ko je brz, a ko je spor menja se od zadatka do zadatka, pa se krajnja razlika između
sporih i bržih učenika smanjuje.