Horizonti kulture i obrazovanja: Saveti za nastavnike

IZRADA RAZVOJNOG PLANA VASPITNO-OBRAZOVNE USTANOVE

Zakonska rešenja - sloboda izbora i ograničenja

Autor teksta: Mirsada Topalović

Razvojno planiranje je u vaspitno-obrazovnim ustanovama Srbije počelo  2002. godine kao pokušaj uvođenja promena u škole na osnovu ispitanih potreba svih aktera škole (nastavnika, učenika, roditelja ...).  

Na osnovu ispitanih potreba i odabranih prioriteta škole su izrađivale razvojne planove kao strateški dokument kojim planiraju ostvarenje svoje vizije razvoja za određeni period. Od tada pa do danas izrada razvojnog plana je zakonska obaveza svake V-O ustanove. Prvih godina izrada plana je bila regulisana samo krovnim zakonom. Danas se pravni osnov za izradu plana  nalazi i u zakonima o osnovnoj i srednjoj školi. Samim tim situacija je složenija.

Kada aktiv za razvojno planiranje počinje izradu razvojnog plana svoje škole ili vrtića neophodno je da se upozna sa  članovima zakona kojima se izrada bliže određuje- članovi su navedeni u  Stručnom uputstvu o načinu izrade školske dokumentacije koje je donelo MPNTR R. Srbije 27. avgusta 2014. (link).

U tekstu koji sledi naveden je u potpunosti član 49. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013) koji propisuje ključna pitanja vezana za  razvojni plan.

Развојни план установе

Члан 49

Установа има развојни план.Развојни план установе јесте стратешки план развоја установе који садржи приоритете у остваривању образовно-васпитног рада, план и носиоце активности, критеријуме и мерила за вредновање планираних активности и друга питања од значаја за развој установе.
Развојни план установе доноси се на основу извештаја о самовредновању и извештаја о остварености стандарда постигнућа и других индикатора квалитета рада установе.Развојни план доноси орган управљања, на предлог стручног актива за развојно планирање, за период од три до пет година.У поступку осигурања квалитета рада установе вреднује се и остваривање развојног плана установе.

Iz navedenog člana proističe da škola ima slobodu u izboru ne samo  forme i  strukture, već i sadržaja koji će se u razvojnim aktivnostima pojaviti.  Naravno, aktivnosti logično proističu iz odabranih prioriteta koji se najčešće definišu isto kao i razvojni ciljevi (npr. prioritet je unapređenje međuljudskih odnosa u školi ili povećanje aktivnosti učenika na časovima). 

Važno je obratiti pažnju na vremenski raspored planiranih aktivnosti pošto se plan donosi za više godina (da se izbegne opterećenje ili nedostatak aktivnosti u nekoj godini realizacije).

Članom 26. Zakona o osnovnom obrazovanju i  vaspitanju (link)   i članom 9. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (link) je propisano šta razvojni plan sadrži, čime se donekle ograničava sloboda u izboru sadržaja.  Škola i dalje može planirati  sadržaje po svom izboru, ali ovi koji su  propisani u navedenim zakonima se moraju uzeti u obzir. Međutim  i u ovim propisanim sadržajima postoji sloboda izbora od strane škole. Kako će škola planirati mere i planove koji su  propisani pomenutim zakonima zavisi od same škole (npr. škola je dužna da planira mere prevencije osipanja učenika, a to će učiniti navođenjem aktivnosti specifičnih za tu školu). Uniformnost se pojavljuje u slučaju rešavanja problema na isti način, te odatle može da sledi zaključak da nema dovoljno slobode u izboru.

Škole planirane razvojne aktivnosti uglavnom navode u okviru oblasti kvaliteta rada ustanove (Školski program i godišnji plan rada, Nastava i učenje, Obrazovna postignuća učenika, Podrška učenicima, Etos, Organizacija rada škole i rukovođenje, Resursi).  To je verovatno zato što se pri izradi razvojnog plana, između ostalog  polazi od rezultata samovrednovanja (član 49. gore naveden) koje je škola u obavezi da realizuje po  Pravilniku o vrednovanju  kvaliteta rada ustanove (član 5. i  12.) (link).

U praksi se sreću i drugačija rešenja. Neke škole razvojne  aktivnosti  prikazuju kroz navedene prioritete i razvojne ciljeve. Da li će koristiti jednu od navedenih formi prikaza sadržaja plana , ili neku sasvim novu, to zavisi od same škole. Važno je uklopiti sopstvene želje i mogućnosti u postojeća zakonska rešenja koja se naravno mogu i menjati za nove potrebe aktera škole.