Prepoznavanje roditeljskih vaspitnih stilova

Autor teksta: Mirsada Topalović

Diane Baumrind (Institute of Human Develop at Berkeley) otkrila je da postoje 4 roditeljska stila vaspitanja i samim tim 4 tipa roditelja: autoritarni, autoritativni, popustljivi i nemarni. Takođe je otkrila da su za  vaspitavanje dece veoma bitne dve ključne dimenzije roditeljstva: roditeljska briga-staranje o deci  i postavljanje zahteva deci.

Roditeljska briga se prvenstveno odnosi na roditeljsku toplinu i podršku koju roditelji daju deci tokom odrastanja uz prepoznavanje i prihvatanje njihovih potreba.

Postavljanje zahteva deci je veoma važna dimenzija roditeljstva kako bi deca usvojila osnove standarde ponašanja u porodici, sa vršnjacima i široj zajednici.

Ove dve dimenzije  (briga o deci i postavljanje zahteva deci uz kontrolu) bitno razlikuju 4 navedena stila i određuju njihov uticaj na ponašanje dece.

Vaspitni stilovi i ponašanje dece

Postoji bitna razlika između autoritarnih i autoritativnih tipova ličnosti,  iako se ova dva pojma često mešaju. Autoritarni tip je onaj koji naređuje, a autoritativni  onaj na koji se neko ugleda i on je za njega autoritet.

1. Autoritarni roditelji: visoki zahtevi i bez roditeljske topline i podrške

Od dece očekuju da striktno poštuju njihove naredbe, da rade naporno i ulažu trud. Ovi roditelji su strogi i zahtevaju poptpunu poslušnost. Veoma su  restriktivni (ograničavaju mnoge aktivnosti) i  kažnajvaju dete za svaku grešku i  neuspeh.  Autoritaran roditelj uvek kontroliše ponašanje deteta na način da sve drži u svojim rukama i bez mnogo verbalne komunikacije, po principu „bez priče“.  Kad se pojavi neki konflikt dete nema šansu da iskaže svoje viđenje situacije, niti da o nečemu odlučuje,  i često  se može čuti „uradi to kako sam rekao/la“.

Deca kod ovakvih roditelja su najčešće:  

• povučena, bojažljiva i teško komuniciraju sa drugima
• apatična
• stidljiva (češće devojčice)
• neprijateljski raspoložena – češće dečaci
• nemotivisana i bez inicijative
• često neuspešna

2. Autoritativni roditelji-  visoki zahtevi, velika brižnost  i topli odnosi sa decom  

Ovi roditelji uvažavaju potrebe svoje dece, ali postavljaju ograničenja koja objašnjavaju jasnim razlozima. Od dece  očekuju da se ponašaju „zrelo“, da kontrolišu svoje ponašanje i daju im podršku u osamostaljivanju i razvijanju sopstvenih potencijala. Sa svojom decom puno razgovaraju i pomažu im u procesu socijalizacije - uspostavljanja ravnoteže izmeđi ličnih i prava drugih.

Deca ovakvih roditelja su:  

• drušvena, asertivna, prijateljski raspoložena
• nezavisna i sa visokim samopouzdanjem
• saradljiva
• motivisana i odgovorna
• sposobna i uspešna

3. Popustljivi roditelji: niski zahtevi i visoka brižnost

Roditelji koji pripadaju ovom stilu vaspitanja dece su veoma zaokupljeni svojom decom i njihovim životima, ali im posavljaju vrlo mala ili nikakva  ograničenja i zahteve. Deci je skoro sve dozvoljeno i mogu da rade što god žele.

Veoma su tolerantni prema deci i  prihvataju sve što ona misle i kažu. Nikad ne koriste kaznu, nemaju ograničenja niti postavljaju bilo kakve zahteve.

Deca roditelja sa ovakvim vaspitnim stilom:

• ne znaju da poštuju druge  
• imaju teškoće u kontroli svog ponašanja, impulsivna su i nedisciplinovana
• zavisna su od drugog
• manipulativna
• egoistična
• socijalno neuspešna
• nezrela - sklona rizicima

4. Nemarni roditelji : niski zahtevi, niska brižnost i roditeljska toplina

Roditelji koji pripadaju ovom stilu vaspitanja skoro da uopšte nisu uključeni u život svoje dece  i dozvoljavaju da ona  budu prepuštena sama sebi. Vremenom deca osećaju da su roditeljima neki drugi aspekti života važniji od njih. Ovi roditelji malo zahtevaju i pokazuju malo brige za decu. U ekstremnim slučajevima ovaj stil uključuje i odbacivanje roditeljske uloge.

Deca koja rastu sa ovakvim roditeljima:

• su socijalno neuspešna,
• ne uklapaju se u društvene tokove i norme, 
• imaju slabu samokontrolu i ne uspevaju da budu samostalna
• nemotivisana i ravnodušna
• često destruktivna
• izdvavjaju se iz grupe, dovoljna su sama sebi

Navedene roditeljski stilovi vaspitanja i osobine dece koje ona stiču u ovakvim okolnostima je važno prepoznati u školskoj sredini. To može biti od pomoći nastavniku u izgradnji sopsvenih strategija rada u odeljenju i potpunijeg razumevanja uzroka ponašanja dece.

Osobine koje učenici cene kod svojih nastavnika

Autor teksta: Mirsada Topalović

Istraživači pedagoške prakse se odavno interesuju za odlike nastavnikove ličnosti i njihov uticaj na  školski uspeh i motivaciju učenika. Do sada je obavljen veći broj istraživanja na ovu temu i skoro sva pokazuju da ovaj uticaj postoji (Nagulić, 1980. Đorđević i Đorđević, 1988. UNICEF, 2001. Suzić, 2005. Avramović i Vujačić, 2010). To znači da su, pored ostalih,  učeničke procene osobina nastavnika važan faktor uspeha  učenika u školi.  Koje su to pozitivne osobine nastavnika, kako ih vide učenici i nastavnici?

Šta kažu učenici

 Učenici kao poželjne osobine svojih nastavnika najčešće navode:

• toplinu, ljubaznost,  prijateljski  odnos,
• pravičnost, (jednako se odnosi prema svim učenicima, poštuje svoje učenike, objektivno ocenjuje)
• poverenje u učenike,
• doslednost u ponašanju,
• saradljivost,
• strpljenje
• otvorenost mišljenja,
• različita interesovanja,
• smisao za humor,
• razumevanje problema učenika
• spremnost da pomognu,
• dopuštanje veće aktivnosti učenika uz održavanje reda,
• dobro poznavanje sopstvenog predmeta, da budu dobri i zanimljivi predavači, da  dobro poznaju svoj predmet i umeju da ga izlože jasno i zanimljivo
• ume da motiviše učenike za rad

Šta kažu nastavnici

Nastavnici osnovnih škola navode da nastavnici treba da imaju sledeće karakteristike:

• motivisani su, zainteresovani, vole svoj posao i odgovorno mu pristupaju;
• objektivno, realno i kontinuirano  ocenjuju;
• dobro predaju – koriste različite metode, aktiviraju učenike, povezuju gradivo;
• stalno se stručno usavršavaju;
• imaju adekvatan odnos prema učenicima – uvažavaju razlike među njima, vole učenike,
• imaju adekvatnu komunikaciju sa učenicima;
• prijatnog su fizičkog izgleda i adekvatno odeveni;
• sarađuju sa kolegama, stručnim saradnicima i roditeljima.

Sličnu listu karakteristika naveli su i srednjoškolski nastavnici.

Kako upotrebiti postojeća istraživanja

Postojeća istraživanja mogu biti podsticaj svakom nastavniku ili menadžmentu škole da sprovede slično ispitivanje u svojoj školi kojim bi se utvrdilo koje su to osobine nastavnika koje učenici najviše cene i da li one utiču na njihov uspeh.
Metodologija za ovakva ispitivanja nije teška. Potrebno je sačininiti listu osobina nastavnika i ponuditi učenicima da  procene njihovu poželjnost (rangiranjem ili na neki drugi način). Nastavnici imaju slobodu u sastavljanju liste i postojejeća ispitivanja mu svakako veoma mogu pomoći  u tome.

Lični primer

Krajem osamdesetih sam, radeći kao stručni sardnik i nastavnik psihologije, sprovela ispitivanje sa učenicima drugog razreda srednjeg usmerenog obrazovanja. Na listi su ponuđene osobine iz kategorije opšteljudskih osobina, načina rada nastavnika, odnosa prema učenicima i spoljašnjeg izgleda nastavnika.

Rezultati su pokazali da učenici kod svojih nastavnika najviše cene  objektivnost  u ocenjivanju, sposobnost razumevanja   problema učenika,  jasan i zanimljiv način izlaganja gradiva i pravednost.

Ispitivanje je takođe pokazalo da od navedenih osobina nastavnika zavisi uspeh učenika, odnosno da učenici postižu bolju uspeh kod nastavnika koji  objektivno ocenjuju, imaju razumevanja za učeničke probleme, koji su pravedni u svom postupanju prema učenicima i jasno i zanimljivo  izlažu gradivo.

Posle saopštavnja rezultata na Nastavničkom veću neki nastavnici škole su primenili postojeći upitnik u odeljenjima i kojima izvode nastavu jer su želeli da saznaju kako ih učenici doživljavaju.  Neki se nisu odlučili za takav postupak. Oni koji su to uradili su započeli praksu nečega što danas zovemo samoevaluacija.

Radne veštine budućnosti 2020

• Shvatanje suštine. Sposobnost da se odredi dublje značenje onog o čemu se razmišlja.
• Socijalna inteligencija. Sposobnost da se bude u vezi sa drugima  na iskren i direktan način, da se osete i izazovu  reakcije  i formiraju poželjne interakcije.
• Novo i prilagodljvo mišljenje. Umešnost domišljanja i dolaženja do rešenja  izvan načina razmišljanja  koje je zasnovano na rutini.
• Interkulturanost. Sposobnost da se bude operativan u različitim kulturološkim okruženjima.
• Računsko razmišljanje. Sposobnost da se prevede ogromna količina podataka u apstraktni koncept i da se razume rezonovnaje na osnovu baza podataka.
• Pismenost u novim medijima. Sposobnost da se kritički  procenjuju i koriste sadržaji u novim medijima i da se ovakvi mediji koriste sa veštinom koja obezbedjuje ubedljivu komiunikacju.
• Interdisciplinarnost. Snalaženje i sposobnost razumevanja koncepata koji su multidisciplinarni
• Dizajniranje razmišljanja. Sposobnost zamišljanja  radnog procesa koji dovodi do željenih ishoda.
• Menaždment mnoštvom podataka.  Sposobnost da se diskriminišu i filtriraju  informacije po važnosti i razumevanje kako da se razvijaju kognitivne funkcije koristeći različite tehnike i alate.
• Virtuelna saradnja. Sposobnost da se radi produktivno, vodi angažovanje i demostrira prisustvo kao član virtuelnog tima.

Karen Brooks, Future trends in education

KREIRANJE MISIJE I VIZIJE 

VASPITNO-OBRAZOVNE USTANOVE

  Autor teksta: Mirsada Topalović

Planiranje strategija razvoja je važan zadatak i potreba svake ustanove koja želi da bude uspešna i da privuče svoje korisnike, bez obzira o kakvoj se ustanovi radi - profitnoj, neprofitnoj, privrednoj, zdravstvenoj, obrazovno-vaspitnoj, vladinoj, nevladinoj. Profitne ustanove su pre svih prepoznale ovu potrebu, i one uspešne su izradile dobre modele strateškog  planiranja. Prelistavajući njihove planove uvek se nailizi na vrlo jasne misije i vizije kao polazišta razvoja.

Vaspitno-obrazovne ustanove (škole, PU) u svetu i kod nas su prepoznale ovu potrebu i u svojim razvojnim planovima definišu svoju misiju i viziju. 

Pitanje je kako su one definisane, da li su samo deklarativne ili zaista vode do konkretnih akcija kojima škola ostvaruje željene rezultate.

Svetska iskustva u analizi definisanja misije i vizije

Analiza 50 odabranih misija neprofitnih  organizacija pokazuje:

• Da su najbolje misije jasne, koncizne i lake za pamćenje
• Da su iskazane sa 15 reči u proseku
• Misije prvih 20 organizacija na listi su iskazane sa 9 reči u proseku.

Analiza 30 odabranih vizija  neprofitnih organizacija pokazuje:

•   Da su najbolje vizije inspirišuće, jasne, koncizne i lake za pamćenje
•   Da su iskazane sa 14 reči u proseku
•   Da su prvih 15 organizacija sa liste svoje vizije iskazale sa 10 reči u proseku
•   Da najkraća vizija sadrži samo 3 reči  (detaljniji prikaz)

Organizacije u uzorku nisu bile škole, ipak korisni su i primenljivi zaključci ove analize pri definisanju misije i vizije.

Misija i vizija ustanove - kako ih  definisati?

U misiji se navodi razlog postojanja ustanove, organizacije, programa jednom rečenicom  koja bi trebalo da bude praktična i konkretna,  kako bi se na  osnovu nje lako mogli uočiti i  odrediti prioriteti, aktivnosti i odgovornosti ustanove.

Vizija se određuje rečenicom  kojom se opisuje jasna i inspirišuća trajnija (za određeni period) promena koja ustanovu vodi do željenog uspeha.

Misija treba da bude

• ·         jasna i jednostavna 
• ·         kratko napisana  ( ne kao referat i bez “uzvišenih” reči)
• ·         drugima lako shvatljiva
• ·         drugačija od vizije (da se izbegne brkanje misije i vizije)
• ·         specifična za ustanovu 

Kreira se uz pomoć odgovora na sledeća pitanja: Koji je suštinski identitet ustanove, tj. KO SMO MI?  Zašto postojimo? Čime se bavimo?  Koliko je to važno? (svrha, potrebe, poslovi) Za koga ovo radimo i gde?

Vizija treba da bude

• ·         jasna i jednostavna
• ·         kratko napisana  ( ne kao referat i bez “uzvišenih” reči 
• ·         lako shvatljiva onima na koje se odnosi
• ·         drugačija od misije (da se izbegne brkanje misije i vizije)

Pitanja koja treba postaviti:  Šta je potrebno menjati- glavni izazovi?  Koje su naše snage i slabosti? Na koga možemo računati? (podrška). Koji su naši „snovi“-idealni rezultati kojima težimo?  Kakav uspeh očekujemo?

Kada su u pitanju škole, možemo reći da su njihove misije vrlo slične pošto je svrha njihovog postojanja usmerena zakonskim dokumentima (kvalitetno obrazovati, vaspitavati i pripremati učenike za život u savremenom i aktuelnom okruženju). To može biti i izazov za konkurentnost, jer će svaka škola imati motiv da bude bolja od neke druge u svom regionu. Isto tako ovakva misija se može ispuniti postavljanjem različitih vizija, u zavisnosti od aktuelnih potreba ili nedostataka škole. Jedni će kvalitetno obrazovanje dostizati prioritetno poboljšavanjem tehnika učenja, drugi pak poboljšavanjem timskog rada, treći upotrebom IKT u nastavi itd.  To je dovoljno za različitost među školama.

Zašto su misija i vizija važne za škole?

• Jasno odrediti zašto škola postoji, čemu teži i koji su njeni glavni ciljevi i aktivnosti  su ključne informacije na putu  uspeha. Škole sa tradicijom dobre škole grade svoj put uspeha upravo postavljanjem jasne misije i vizije iz kojih određuju nove ciljeve i aktivnosti kojima unapređuju svoj rad.
• Misija i vizija škole treba da odražavaju zajedničke potrebe svih nastavnika i učenika i zato u njihovom određivanju treba da učestvuju svi akteri škole. Ukoliko bi svaki nastavnik škole imao svoju privatnu  misiju i viziju to bi značilo da postoji mnogo različitih misija i vizija u toj školi, što bi otežavalo ostvarivanje zajedničkih ciljeva.
• Misija i vizija nisu samo slovo na papiru već su pokretači konkretnih aktivnosti koje vode do kvaliteta škole. Čak ni najbolje definisana misija, niti krajnje inspitarivna  vizija s izvrsnim i realističnim strategijama nema praktičnu vrednost ukoliko nije prihvaćena od svih zaposlenih i ukoliko se ne sprovodi.
• Savremene tehnologije, promene u drušvu i okruženju su stalni izazovi pred nastavnicima i obavezuju ih da moraju usklađivati svoju nastavnu praksu sa njima.  U takvoj situaciji postoji velika opasnost da se „izglasa“ misija po meri trenutnih kompetencija zaposlenih, a ne po onome što društvo od obrazovne institucije očekuje.
• Misija i vizija jedne škole moraju biti svima dostupne i poznate jer odražavaju suštinu postojanja te ustanove. Zato je poželjno da budu  javno istaknute na vidnom mestu škole i objavljene na sajtu kako bi svima bile dostupne. To doprinosi marketingu škole, a roditeljima u izboru škole njihove dece. 

Svaki roditelj za svoje dete želi najbolju školu.